Detinjstvo mu je obeležila velika porodična tragedija.
Pevač Milan Stanković rastužio je svoje brojne fanove kada je doneo odluku da se povuče sa javne scene i posveti se veri i manastiru. On i danas radi muziku, ali van domašaja objektiva.Velika želja njegovih fanova i kolega je da se vrati na scenu s obzirom na njegov veliki talenat. Teški životni momenti sigurno su uticali da se okrene Bogu.
Pevač je u četvrtoj godini ostao bez oca koji je ubio kolegu iz pekare. On često naglašava da je život posvetio majci, a nekoliko puta je za medije govorio i o ovom nemilom događaju.
Foto: E-Stock/katarina cvijanović, instagram printscreen
- Imao sam samo pet meseci, kada je moj otac otišao u zatvor. Moj otac je zbog nekog duga ubio izvesnog čoveka, sa kojim je radio u pekari. Posle pet godina su nam saopštili da je pao sa skele i poginuo, ali ja ne verujem u to, mislim da je u pitanju krvna osveta - rekao je Milan svojevremeno, kako prenosi Svet.
- Najteže su mi pala pisma, koja je slao iz zatvora. Jednom sam ih slučajno našao i bio sam potpuno izgubljen. Znao sam da ga ne mogu vratiti. Mama me je izdržavala i borila se za sestru i mene - govori Stanković.
- Bolne priče postaju mnogo bolnije kada se o njima govori kroz medije. Ovde nije reč o misteriji, već o porodičnoj tragediji koja nije medijska poslastica, nego rana. Ona nikad neće zarasti i najmanje što bih mogao da tražim jeste da ljudi ne kopaju po tome - orilao je Milan za "Story", koji je na pomen nerazjašnjene okolnosti po kojima mu je otac umro reagovao rečima:
Foto: Instagram.com/milanstankovic
- Ima li smisla u nečijoj smrti tražiti dodatni odgovor? Za mene kao dete koje je kroz to prošlo, sasvim je dovoljan hendikep što sam rastao bez oca i to znaju samo oni koji su bili u sličnoj situaciji. Nikada nisam imao nameru da pričam o tome, jer je to moja intimna bol. Neću ni sada da detaljišem na tu temu, ne zato što se u njoj krije bogzna kakva misterija, već zato što je to naprosto mnogo teško.
Milanu nije bilo samo teško zbog porodične tragedije već i zbog toga što je kao dečak bio žrtva vršnjačkog nasilja.
- Što te ne ubije, to te ojača, bar je tako bilo u mom slučaju. Preživeo sam sve i svašta, pa i vršnjačko zlostavljanje. Ja sam preživeo vređanja, cepanja ranca, izbacivanja iz društva i zato ističem da je od dobre ocene važnije biti dobar čovek i zaštititi slabije. Pamtim šesti i sedmi razred osnovne škole, povlačenje u sebe, u svoju sobu i spopstveni svet glume i scene, gde sam mogao da budem ono što želim - otkrio je svojevremeno Milan.
Autor: M.K.
