AKTUELNO

Institut za kardiovaskularne bolesti ,,Dedinje“ je postao pionir u oblasti kardiovaskularne medicine na prostoru Zapadnog Balkana, nakon što je prvi put u Srbiji, a šesti put u svetu, uspešno izvršena implantacija biološkog zaliska na mitralnu poziciju bez otvaranja grudne kosti i bez zaustavljanja srca.

Nakon uvođenja kroz srčani vrh, ovaj zalistak se uz pomoć specijalne sonde precizno pozicionira na mitralnom ušću, čime se omogućava efikasno rešavanje srčane mane bez mašine za vantelesni krvotok.

Ova inovativna procedura, koja je ranije bila dostupna samo u nekoliko zemalja poput Italije, Španije i Austrije, gde je do sada urađeno samo pet ovakvih implantacija, predstavlja značajan napredak u kardiohirurgiji, posebno za pacijente koji zbog komorbiditeta ili poodmakle bolesti, ne mogu biti podvrgnuti klasičnim operacijama mitralnog zaliska.

Foto: Foto/Služba za odnose s javnošću Instituta ,,Dedinje”

Ova revolucionarna operacija je urađena pacijentkinji, staroj 74 godina i ona se sada dobro oseća. Prvi rezultati ukazuju da će, uz redovne kontrole, brzo osetiti poboljšanje i značajno smanjenje simptoma koje je ranije imala.

-Pre deset godina njoj je rađena operacija revaskularizacije srca trostrukim koronarnim bajpasom. Nažalost, tokom godina, njen mitralni zalistak je počeo da propušta, uzrokujući teške simptome kao što su gušenje, malaksalost i zamaranje. Tokom ove godine, pacijentkinja je u više navrata hospitalizovana zbog srčanog popuštanja. Lekovi nisu mogli da reše ovaj problem, a klasična reoperacija bi nosila preveliki rizik za njen život, s obzirom na pridružene bolesti jetre, bubrega i slabost srčanog mišića. Tokom dvoiposatne operacije, izvedene u opštoj anesteziji, bez upotrebe mašine za vantelesni krvotok, napravljen je rez dužine od 4 centimetara između petog i šestog rebra, čime smo izbegli otvaranje grudne kosti i potencijalna oštećenja srčanih struktura. Ova metoda omogućava minimalno invazivni pristup i brži oporavak.

Pacijentkinja se već nakon nekoliko sati probudila, ubrzo je i odvojena od aparata za disanje, te se očekuje da će već za nekoliko dana biti otpuštena na kućno lečenje – kazaoje doc. dr Slobodan Mićović, upravnik Klinike za kardiohirurgiju Instituta ,,Dedinje“.

Mitralna valvula je zalistak koji se nalazi između pretkomore i komore sa leve srčane strane srca i njegovo popuštanje, odnosno propuštanje krvi, dovodi do izrazitih simptoma kod pacijenata kao što su gušenje, zamaranje, malaksalost...

-Ovaj novi biološki zalistak je namenjen prvenstveno ljudima koji ne mogu biti operisani klasičnim putem. Nažalost takvih pacijenata je dosta. Mi do sada za njih nismo imali adekvatno rešenje, ali sada, zahvaljujući primeni ove nove metode, otvaramo novo poglavlje u kardiovaskularnoj medicini i kardiohirurgiji uopšte – dodao je doc. Mićović.

Foto: Foto/Služba za odnose s javnošću Instituta ,,Dedinje”

-Institut za kardiovaskularne bolesti ,,Dedinje" je u internacionalnim krugovima prepoznat kao kuća koja je naučno akreditovana i koja važi za jednu od najvećih i
najuspešnijih klinika za kardiovaskularnu medicinu. Zahvaljujući rukovodstvu prof. dr Milovana Bojića, medicinski timovi Instituta „Dedinje“ uspešno su izveli ovu zahtevnu proceduru. Kardiohirurzi doc. dr Slobodan Mićović i ass. dr Igor Živković, uz precizno praćenje posredstvom trodimenzionalnog ultrazvuka, koji su vodili prof. dr Aleksandra Nikolić i doc. dr Slobodan Tomić, radili su u koordinaciji s drugim članovima ekipe, anesteziologom dr Marinom Lukić, radiologom dr Vladom Kovačevićem, kardiolozima prof. dr Petrom Otaševićem i dr Draganom Košević,anestetičarkom Jelenom Vujatović, kao i tehničarima Sanjom Vučinić i Oljom Damjanac . Uz njih su radili i instrumentari Ivana Glumac, Maja Serdar, kao i Marko Zdravković i Jelena Čotra. Svaki član tima doprineo je ovom uspehu, čime je potvrđena posvećenost i stručnost timova Instituta „Dedinje“.

Ovo je put razvoja medicine koja je minimalno traumatična za pacijenta. U oblasti kardiohirurgije, to znači da će se većina operacija u budućnosti raditi bez zaustavljanja srca i bez velikih rezova. Ova inovacija ne samo da smanjuje rizik i oporavak, već i poboljšava kvalitet života pacijenata, čineći hirurške intervencije
mnogo bezbednijim i efikasnijim.

Autor: Snežana Milovanov