U Srbiјi približno 450.000 osoba imа postavljenu dijagnozu dijabetesa, а još 240.000 ne zna za svoju bolest, podaci su Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Svetski dan dijabetesa obeležava se svake godine 14. novembra. Prema rečima dr Jelice Bjekić Macut, načelnice Odeljenja ednokrinologije u Kliničko-bolničkom centru "Bežanijska kosa", svet je prepoznao razmere ove bolesti još 2006. godine.
Preti nam pandemija šećerne bolesti
- Mi ovih godina govorimo o epidemiji dijabetesa, a smatra se da će do 2030. ili 2040. godine ovo oboljenje imati razmere pandemije - rekla je dr Jelica Bjekić Macut za medije.
Prema njenim rečima, u svetu ima preko 600 miliona dijabetičara, dok Srbija ima preko 700 hiljada pacijenata koji boluju od šećerne bolesti.
- Od toga, registrovano je 400 i nešto hiljada, znači naš Institut za javno zdravlje Batut, mislim da je oko 435 hiljada registrovanih, ali smatra se da na jednog registrovanog ide jedan neprepoznat i nedijagnostikovan pacijent. Zato je jako bitna prevencija, raditi na prevenciji i otkrivanju novih slučajeva, kaže dr Bjekić Macut.
Nije isto, dodaje ova doktorka, kad pacijent kaže da ima šećer, 5, 6, 7, ali je druga priča kada se susretnete s njim i kada vam neko kaže - vi, ipak, imate šećernu bolest.
- To negde, ipak, našeg pacijenta osvesti. Ono što je bitno moram reći da poslednjih godina smo mi dosta toga uradili, Ministarstvo zdravlja je uvrstilo jednu vrlo bitnu analizu hemoglobina NC na prst pomoću koje mi možemo uraditi prevenciju, postaviti dijagnozu, jer ako je ta vrednost preko 6,5%, mi smo smo lako dijagnostikovali pacijenta. Mi smo postavili već dijagnozu tog pacijenta, možemo ga usmeriti na dalje ispitivanje, dalje lečenje - objasnila je ova doktorka.
Prvi put Srbija dobila Nacionalni program za dijabetes
Važno je, takođe napomenuti da Srbija do sada nije imala Nacionalni program za dijabetes.
- Sada je prvi put Republička stručna komisija koja je osnovana na zahtev Ministarstva zdravlja napisala Nacionalni program. Sad to posle ide u Ministarstvo na javno usaglašavanje. Ali ono što je bitno zaista, napisali smo taj program u kome se precizira i daju se uputstva ostalim nivoima zdravstvene zaštite na koji način treba da se radi i kako da se leče pacijenti, što je jako bitno. I time smo pokazali, i država je pokazala da je shvatila značaj ovog oboljenja koji zaista ima razmere epidemije i globalni je problem, rekla je dr Bjekić Macut.
Foto: Pixabay.com
A zbog čega su važna preventivna merenja?
- Za dijagnozu šećerne bolesti dve vrednosti na prazan stomak preko 7, ili ako su pacijenti jeli i otišli su da vade šećer, ako je ta vrednost preko 11.1, taj pacijent ima šećernu bolest. Znači, uopšte nije teško postaviti dijagnozu, a jako nam je bitno da što više prepoznamo na tim preventivnim pregledima tih pacijenata, jer zaista da bismo suočili i da bismo započeli način njihovog lečenja, rekla je doktorka.
Unapređenje savetovališta za dijabetičare takođe je tema kojoj se daje prostor.
- Treba da ih otvorimo tako gde ne postoje, da postojeća unapredimo, da bi zaista to bila prva mesta gde naši pacijenti dolaze, gde mogu da dobiju osnovne informacije o načinu ishrane, o fizičkoj aktivnosti, o tome kakva je, kakva je težina njihove šećerne bolesti, kaže Bjekić Macut.
Kada je reč o terapiji, Srbija poseduje sve najznačajnije inovativne lekove.
- U poslednjih godina se stvarno desila revolucija, uvedeni su mnogi lekovi, tako da Srbija zaista poseduje sve te lekove. Samo jednu stvar za sada nema, a to je jednosedmični insulin koji jedino ima Kanada, rekla je doktorka.
Autor: Snežana Milovanov
