Reč je o izrazu koji nas asocira na sreću, dobre vesti, radost.
Koristimo ga često, ne pitajući se kako je nastao, niti ko ga je prvi upotrebi. Da, reč je o izrazu “Reci Dragička”, koji nam često ulepša dan.
Konkrento, veruje se da je ovaj izraz nastao sredinom prošlog veka u Beogradu. Prva asocijacija i jeste da ćete čuti neku lepu vest ili da će vas neko obradovati, ali da li znate zašto se to tako kaže?
Naime, negde 1950-ih, u našem gradu je živela poznata interesantna gospođa Dragić, a njena simpatična druželjubivost je uvek nekako dovodila do svih interesantnih informacija.
Slatka nasmejana gospođa Dragić je imala zanimljiv hobi. Sve novosti je prenosila gostujući širom grada, ali je uvek prenosila samo dobre i smešne vesti i tako je ceo grad činila veselim i srećnim.
Prenošenjem dobrih vesti, sasvim spontano, je vremenom nastao i „klub tračeva“, a za ulazak u klub je bila potrebna jedinstvena lozinka: „Reci Dragićka!“.
Neko vreme je u njenom klubu bio jedan stranac koji nije mogao da izgovori slovo „Ć“, pa je govorio Dragička. Taj nepravilan izgovor je društvu bio izuzetno smešan pa su ga brzo prihvatili kao novu lozinku.
Klub više ne postoji, prema našim saznanjima, ali dan-danas kad želimo da saopštimo radosnu vest, prvo zamolimo za tu simpatičnu lozinku – Reci Dragička!
Autor: Dalibor Stankov
