Približavaju se novogodišnji praznici, svi se raduju decembru, a posebna draž je kićenje jelke. Ali da li bi vam ovako nešto palo na pamet.
U vreme praznika na društvenim mrežama ljudi kače zanimljive klipove kako da dekorišete kuću, okitite jelku, a jedan korisnik na instagramu nasalio se sa gomilom veša za peglanje od koje je napravio jelku i ukrasio je lampicama.
- Drvo ništa ne košta, obnavlja se i može se ukrasiti bilo čime što vam dođe u ruke- piše u objavi.
Malo šale nije na odmet ali ipak budite pažljivi.
A sad malo i o istoriji ukrtašavanja jelki
Običaj kićenja jelke pred novogodišnje praznike odomaćio se u domovima širom sveta. On se prenosio s kolena na koleno, a mnogi ne znaju zašto se kiti baš jelka.
Istorija ukrašavanja jelke za novogodišnje praznike, potiče iz simbolike zimzelenog drveća u drevnom Egiptu i Rimu.
Za brzu nabavku potrebni su vam spisak i dobra organizacija: 5 pametnih saveta za kupovinu novogodišnjih poklona Ovaj običaj, ima korene u ranim proslavama zimske kratkodnevnice kraljice Viktorije, koja je volela da dekoriše, kao i u godišnjem osvetljenju Rokfeler centra u Njujorku.
Foto: Unsplash.com
Godinama pre nego što se pojavilo Hrišćanstvo, ljudi su zimzeleno bilje smatrali pravim darom. Ono je za njih imalo posebno značenje, naročito zimi.
Drevni narodi su grane zimzelenog drveća kačili na svoja vrata i prozore, jer su verovali da će ih ono zaštiti od zlih sila i bolesti. Oni su smatrali da je sunce 'Bog', i da zima dolazi svake godine jer je 'Bog sunca' postao bolestan i slab. To je bio razlog zbog kojeg su slavili zimsku kratkodnevnicu, jer su mislili da je to znak da je Bog ozdravio. Rimljani su znali da kratkodnevnica znači da će farme i voćnjaci uskoro biti zeleni i plodni. Da bi obeležili tu priliku, oni su svoje domove i hramove ukrasili zimzelenim granama.
Ipak, Nemačka je zaslužna za početak tradicije kićenja božićne jelke, kakve danas poznajemo. U 16.veku, kada su pobožni Hrišćani doneli ukrašena drvca u svoje domove. Neki ljudi su pravili božićne piramide od drveta, i ukrašavali ih granama i svećama.
Autor: Jovana Nerić
