Đenaro Gatuzo, jedan od stubova nekada moćnog Milana je posle završetka igračke karijere uploviou trenerske vode i trenutno je na klupi Hajduka iz Splita. Međutim, to nije njegova prva plovidba budući da ih je imao i bukvalnih na moru.
Prilikom pridruživanja Hajduku, Gatuzo se suočio sa rasturenim timom i nizom problema u svlačionici. Međutim, brzo je prioritet stavio na negovanje kolektivnog duha i jedinstva među igračima. Njegova poruka bila je jasna: "Daću vam svoje srce i dušu, ali nemojte mi to uskratiti kada izađete na teren."
Gatuzov stil treniranja obeležen je strašću, emocijama i povremenom eksplozivnošću, što su osobine koje bez napora prenosi na svoj tim. Pod njegovim vođstvom, Marko Livaja je dostigao nove visine, prikazujući najzreliju formu fudbala u svojoj karijeri. Gatuzova neposrednost bila je očigledna kada je promptno reagovao na Ivanovu Perišićevu želju da napusti klub, potez koji je stekao nepokolebljivu podršku navijača Hajduka.
Iako je suočen sa neuspesima, uključujući rani izlazak iz evropskih takmičenja, Gatuzo je ostao neumoljiv, crpeći iz svojih iskustava borbe sa nedaćama tokom života. Kako prenosi hrvatski portal Večernji list, Gatuzova upornost bila je očigledna od malih nogu, iza njega se krije poprilično drugačija priča od bilo koje druge. Rođen je 9. januara 1978. godine, njegova impulsivna i adrenalinom vođena priroda bila je očigledna od samog početka. Njegov dolazak označio je značajan događaj za njegovu porodicu, budući da je bio prvi muški potomak u generacijama, donoseći ponos i radost njegovom ocu i dedi.
Kada je radio kao pomoćnik ribara i suočio se sa dugotrajnom borbom sa miastenijom gravis, autoimunom bolešću. To je bolest koja u težim slučajevima može dovesti i od smrti, jer imunosni sistem greškom napada zdravo tkivo i uzrokuje slabost u mišićima koji su zaduženi za kretanje, a prvi simptomi mogu se prepoznati u očnim mišićima. Jednom je o tome progovorio i otkako je u Hajduku, dajući do znanja navijačima i klubu da postoje puno teže bitke od onih oko kojih se trenutno napinju.
Foto: Beta AP/Luca Bruno
Bolest se prvo odražava na oči
Gatusovo odrastanje pored mora usadilo mu je duboku naklonost prema okeanu, oblikujući njegov karakter i usađujući u njemu želju za uspehom. Čak i kao dete, Gatuzo je pokazivao preduzetnički duh, osmišljavajući jedinstveni pristup prodaji ribe, poduhvat koji mu je doneo značajne profite. Njegova rana poslovna snalažljivost i hrabrost postavili su temelje za njegove buduće poduhvate, odražavajući njegov neustrašivi i promišljen pristup životu. Posebna je u njegovom životu uloga oca koji bio stolar i imao je radionicu blizu plaže. Uz fudbal na pesku je odrastao i zaljubio se u tu igru.
- Iako smo živeli uz more, nikada nismo bili u izobilju, ali ništa nam nije nedostajalo. Ja sam kao dete želeo postati ribar. Ako postoji nešto što mi fizički nedostaje u životu koji sada vodim, to je more, moj drugi dom. Jer more je poput mene, ne čeka nikoga, ne može stajati mirno. Moj prvi posao: dostavljač ribe. Prilazio bih gospodi koja su igrala karte ili su čavrljali u baru i nudio im robu, ali pod mojim uslovima: ako su pristali na moje cene, dogovorili bismo posao, inače ništa, vraćao bih ribu kući. Ponekad bi među kupcima bio i moj deda. On je bio tvrd orah jer je uvek tražio nižu cenu pa bih mu često ribu davao gotovo besplatno. Bio sam prvi koji se dosetio takvog posla, a zatim su me mnogi prijatelji počeli kopirati. I to je donosilo zaradu: s malo hrabrosti i malo poslovnog smisla, moglo se zaraditi i dvadeset hiljada lira dnevno, nije loše za desetogodišnjaka. I onda si mogao kupiti sve ili gotovo sve: slatkiše, sličice, stripove. Ili fudbalsku loptu, naravno - preneo je hrvatski portal Gatuzovu nekadašnju izjavu.
Autor: Jovana Nerić
