Suđenje Zoranu Marjanoviću za ubistvo supruge Jelene Marjanović nastavljeno je danas u Višem sudu u Beogradu saslušanjem dva svedoka - kume Marjanovića Vere Vukomanović i Jelenine sestre od tetke Teodore Krsmanović.
Jelenina tetka Ljubica Marković, koja je došla prethodni put, kada je suđenje odloženo, danas nije došla u sud.
Kuma Marjanovića Vera Vukomanović rekla je pred sudom da ostaje pri iskazuma koje je ranije dala i da nema ništa da doda.
Kako ni tužilaštvo, ni odbrana nisu imali pitanja za svedoka, sudija je istakla da je svedoka predložila odbrana, te da je očekivala da odbrana ima pitanja.
- Odbrana je očekivala da tužilaštvo ima pitanja, a pošto su oni odustali, odustajemo i mi - rekao je jedan od Marjanovićevih branilaca, advokat Veljko Delibašić.
Odgovarajući na pitanja suda, Vukomanović je ispričala da se kobnog dana čula s Jelenom, a da je nakon tog razgovora, oko 16.42 sati, Marjanovićev otac Vladimir otišao "jugom" svog sina Miloša i da se vratio za jako kratko vreme.
- Posle ovoliko vremena ne mogu tačno da kažem posle koliko se vratio, ali bilo je jako brzo, 10, 15, najviše 20 minuta. Dok sam ja pomogla Zorici, on je stigao nazad - rekla je Vukomanović.
Tužilac Uskoković rekao je da ima pitanja, "kako bi odbrana imala na šta da se nadoveže" i pitao je svedoka da li su Zoran i Jelena tog dana rekli gde idu.
- Vreme je bili lepo, Zoranov sin Uroš je položio vožnju, pa su mu dali novac da ide u kafić da proslavi, a oni su izveli Janu napolje i otišli da Jelena trči. Nisu precizirali gde tačno idu i nisam videla da li su poneli nešto sa sobom - rekla je Vukomanović.
Na pitanje Marjanovićevog branioca Nikole Dumnića da li je Zoranov otac poneo nešto kad je izlazio iz kuće, kuma porodice rekla je da se seća samo da je poneo praznu kesu.
Odgovarajući na pitanja suda, Vukomanović je ispričala da je često bila u kući Marjanovića i da su Zoran i njegov brat "odrastali uz nju".
- Zoran i Jelena su imali odličan odnos, bili du mladi, voleli su se, radili, stvarali. Jelena je bila u dobrim odnosima i sa Zoranovom porodicom. Išli smo u bolnicu kad joj je majka bila bolesna, pomagali joj. Jeca je tad bila neraspoložena i tužna - reči su kojima je kuma porodice završila svoje svedočenje.
"Vrata gepeka su joj pala na ruku"
Jelenin sestra Teodora Krsmanović takođe je rekla da ostaje pri iskazu koji je ranije dala i da "posle osam godina nema ništa novo da doda".
Ona je, odgovarajući na pitanja Marjanovićevog branioca Stefana Jokića rekla da je sa Zoranom u dobrim odnosima.
- U dobrim smo odnosima, čujemo se. On je otac moje sestričine - odgovorila je.
Na pitanje branioca Veljka Delibašića da li može, kao farmaceut, da kaže za šta se koristi jod, odgovorila je da se koristi za dezinfeksicu, uklanjanje tragova, a za povrede može da se, uz saglasnost lekara, koristi za posekotine i ogrebotine.
Kako je Krsmanović tvrdila da je na fotografiji povređene ruke koju joj je poslala videla je modricu, ali se posekotine nije sećala. Nakon što su joj pokazane fotografije, ona je rekla da je njeno mišljenje da se na ruci vidi posekotina i jod.
- Razgovarale smo o toj povredi. Njena mama je bila na onkologiji, išla je da je poseti u bolnici. Mislim da je Zoranova majka bila sa njom u kolima, ali nisam sigurna. Probušila joj se guma i izašla je da je da je zameni, ali kad je vadila rezervnu, vrata gepeka su joj pala na ruku. Slikala mi je ruku tek kad je došla kući i kad je sve već stavila na ruku. Nije mi rekla da li je stavila jod ili bilo šta drugo. Ja sam joj rekla da u apoteci treba da joj naprave melem - rekla je Krsmanović.
Ona je govorila i odnosu Jelene sa Zoranom i njegovom porodicom.
- Njih znam koliko i nju. Išla sam sa njom u njihovu kuću, spavala sam kod njih po mesec dana. Sedela sam sa njom i Zoranom i pričali smo satima. Promenu u njenom ponašanju sam primetila kad je umro moj otac, pre toga je umro njen. Zoran njoj jeste govorio da trenira i meni je to smetalo jer je bila jako loše, dama joj je bila bolesna, ali sa ove distance vidim da je to bilo dobronamerno i da je hteo da je navede da ne misli na to - ispričala je Jelenina sestra.
Ona je rekla da je Jelena jako volela Zorana, da joj je on bio prva ljubav, a da je Zoran prema njoj bio jako pažljiv.
- Šalila se da, kada se udam ne idem u zajednicu, da je mnogo teško. Zoranova porodica je bila dobra prema Jeleni, a i prema meni. Ja sam odrasla sa Zoranovim sinom. Jeca im je uvek pomagala i bila tu za njih - zaključila je.
Naredno suđenje zakazano za 17. decembar za kada su pozvana tri svedoka - Jelenina tetka Ljubica Marković, drugarica Zorica Gemović i kuma Zorana Marjanovića Nora Karleuša Rakić.
Podsetimo, suđenje Marjanoviću počelo je iz početka 19. marta ove godine. Prvobitno je osuđen na maksimalnu kaznu od 40 godina zatvora, ali je Apelacioni sud tu prvostepenu presudu ukinuo i vratio je slučaj na ponovno odlučivanje.
Marjanović je tog dana pred sudom rekao da ostaje pri odbrani koju je ranije izneo i dodao da ne želi da odgovara na pitanja.
- Ja sam svoju odbranu izneo više od 10 puta. Sve što sam rekao je istina, ne bih ništa dodao. Ne želim da odgovaram na pitanja suda i tužioca - rekao je Marjanović.
Marjanović je rekao da su svi odgovori u transkriptima njegovih ranijih iskaza, da vreme ne može da odredi i da je sve već ispričao.
Od kada je sudski proces počeo, pa do danas, saslušano je pet svedoka.
Policijski službenik Boris Pucić, kog Marjanović poznaje i kog je pozvao neposredno nakon Jeleninog nestsnka, svedočio o danu u kom je pomagao Zoranu da traži suprugu. On je tada opisao kako je izgledala potraga pre nego što je došla policija.
Svedočio je i Marjanovićev brat Miloš Marjanović rekao je da ostaje pri iskazu koji je dao tokom prethodnog suđenja Marjanoviću i da ne žali ništa da dodaje, ali je odgovarao na pitanja. Njegovo svedočenje možete da pročitate ovde. Na isto suđenje pozvan je i Zoranov sin Uroš, koji je ostao pri tome da, kao član porodice, ne želi da svedoči.
Na suđenju 4. jula svedočila je Marjanovićeva snaja Milica Marjanović i vaspitačica iz vrtića u koji je išla Zoranova ćerka, a koju su pozvali da pripazi na dete dok traže Jelenu, Lenka Đorđević. Njihove iskaze možete da pročitate ovde.
Autor: Dalibor Stankov