Jovan Mitrović u crnini stao za sudsku govornicu pa govorio o noći u kojoj mu je okrivljeni Uroš Blažić (21) ubio rođenog i brata od strica.
'Ubio si mi dva brata! Marko je klečao, molio te je da ga ne ubiješ, a ti si mu pucao u glavu. Imao je rupu na čelu!'
Ovim potresnim rečima obratio se fudbaler Jovan Mitrović, rođeni brat Petra Mitrovića (25) i brat od strica Marka Mitrovića (18) koji su ubijeni u masakru 4. maja prošle godine u Malom Orašju, na jučerašnjem suđenju okrivljenom Urošu Blažiću (21) u Specijalnom sudu u Beogradu.
"Kaže pobi ih čovek"
- Te večeri, sećam se oko 22.30 sati, bio sam kući i gledao utakmicu, taman sam se spremio za spavanje. U tom trenutku čujem oca koji je u prizemlju kuće, viče i izlazi iz sobe: "Zvao je Peca, kaže pobi ih čovek." Majka počinje da vrišti i govori: "Brzo u Ravni Gaj", a ja i dalje ne znam o čemu se radi, pomislio sam da ga je neko napao. Tada je moja žena probudila mog drugog brata Nikolu i nas dvojica sedamo u kola i krećemo ka spomeniku - opisao je noć masakra Jovan Mitrović, dok je juče u crnini stajao za sudskom govornicom.
- Nikola je uzeo motku, a ja štap, mislili smo da su ih napali kod spomenika, da se tuku sa nekim i da treba da ih branimo. Nisam ni pomislio da je neko pucao u njih. Nije mi bilo logično da će ih neko ubiti - posvedočio je Jovan.
Kako je naveo, kolima su bukvalno leteli do spomenika Ravni Gaj koji nije mnogo udaljen od njihove kuće.
- Videli smo da idu kola ka gore, ali i dalje nismo znali o čemu se radi. Sreo sam Dejana Milića, oca ubijenog Nikole, kog sam pitao šta je bilo, a on mi je odgovorio: "Šta, šta je bilo?! Pobi ih čovek ko da su kerovi" - ispričao je Mitrović i dodao da kada je došao do mesta zločina isprva nikoga nije video jer je bio mrak, ali je čuo svog rođenog brata Petra kako ih doziva.
- Ležao je na leđima pored spomenika. Isprva nismo znali koliko su Petrove povrede bile ozbiljne. Brat Nikola i ja smo ga stavili u kola, ja sam vozio preko 160 na sat, a Petar je ležao kod Nikole u krilu. Mogli smo da poginemo koliko sam brzo vozio. Nisam mislio o tome, samo mi je bilo bitno da Petar preživi. On je ponavljao da treba da ga izbacimo iz kola jer ne može više da izdrži i da će umreti. Govorili smo mu da brzo stižemo u bolnicu i da će biti dobro - rekao je Jovan, pa nastavio:
- Govorili smo mu da ga mnogo volimo, polivali smo ga vodom da ne bi izgubio svest. Govorili smo mu da ga nećemo ostaviti i da će biti živ.
Jovan Mitrović je nakon svedočenja o rođenom bratu Petru, govorio i o bratu od strica Marku Mitroviću koji je samo mesec dana pre toga slavio punoletstvo. Kako je rekao, on Marka isprva uopšte nije video kod spomenika, a ugledao ga je tek iz kola dok je rođenog brata vozio ka bolnici.
- Video sam ga sa rupom na čelu. Marko je klečao, molio ga je da ga ne ubije, a on ga je ubio - opisao je potresnu scenu svedok.
Pre njega svedočio je i Nikola Mitrović, drugi brat ubijenih Petra i Marka, koji je naveo "da je delovalo kao da se Marko predavao, ali da je ipak ubijen".
Tokom svedočenja, Jovan Mitrović se okrenuo ka boksu za okrivljene i obratio se Urošu i njegovom ocu Radiši Blažiću, kome se takođe sudi u ovom postupku.
- Radiša, sram te bilo! Pogrešio si u onom najvažnijem, u vaspitanju i odgoju svoje dece! Jedan mi je ubio dva brata, a drugi mi šalje lajk, kao sve je u redu - rekao je vidno uzrujan Jovan, pa se obratio Urošu.
- Gledaj me, majmune jedan, ubio si mi braću. J***m ti sve po spisku! Smrade! - vikao je u sudnici Jovan dok ga je straža iznosila iz sudnice.
Advokat
Dok je Jovan Mitrović izgovarao ove reči, Uroš Blažić je klimao glavom i smejao se.
- Klima glavom sve vreme i smeje se, molim vas sudija da se to unese u zapisnik - rekao je Nebojša Perović, advokat oštećenih. On se posle suđenja zapitao: "Da li će okrivljeni kada izađe iz zatvora završiti započeto, s obzirom na njegov nonšalatni stav?".
Preživela masakr u Duboni Andrijana: Pucao je u nas i dok smo ranjeni ležali na zemlji Andrijana Mitrović koja je teško povređena u krvavom piru okrivljenog Uroša Blažića, juče je za udskom govornicom ispričala "da je Uroš pucao u njih i nakon što su ranjeni ležali na zemlji". - Došla sam sa dve drugarice u Dubonu, a prethodno sam bila kod spomenika Ravni Gaj, ali se nisam dugo zadržala tamo. Kod škole u Duboni su bili Milan i Kristina Panić, Dalibor Todorović, Ivan Ivanović i Anđela Stevanović. Sedeli smo tu nekih 10 minuta, a onda smo čuli pucnjavu. Mislili smo da neko nešto slavi, a Dalibor se našalio i rekao: "Ajmo da vidimo ko slavi". Nije prošlo mnogo vremena, a on je došao do nas. Parkirao se kod kapije i rekao: "Ruke uvis, lezite, pucaću" i počeo je da puca, a ja sam pala i pravila sam se mrtva. Posle sam izgubila svest i ne se sećam se ničeg više - rekla je Andrijana, a na pitanje Ivana Konatara, glavnog javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Smederevu, "kako je okrivljeni Blažić pucao po njima", odgovorila je: - Na dva metra od nas je pucao. I rafalno i pojedinačno. Pucao je po nama iz puške, izlazile su neke varnice. Čula sam kako drugarica vrištala, a on je to čuo i vratio se i nastavio da puca.
Autor: Jovana Nerić