MESEC DANA OD STRAVIČNOG ZLOČINA ZAPALJENA KUĆA ALIJE BALIJAGIĆA! Komšije poslale poruku: NEK ISTRUNE U ZATVORU

Narednih 27 dana bio je strah i trepet za mestane sela na granici Srbije i Crne Gore. Svi su odahnuli kada je pre dve nedelje uhapšen nedaleko od Priboja. Odao ga je pas koga je ukrao! Crna Gora tražila je od Srbije da dvostruki ubica i silovatelj bude im izručen kako bi mu oni sudili.

Za to vreme monstrum Balijagić dobio je informaciju da mu je zapaljena kuća. Gorela je tačno mesec od zločina.

Do kuće nije bilo moguce prići vozilom, a nalazi se na samom obodu naselja iza brda. U blizini se nalaze dve kuće, međutim komšije nisu zelele da pričaju o svemu sto se desilo.

Jedino sto se moglo čuti bili su komentari: "Hvala Bogu da je uhvaćen vec jednom i nek istrune u zatvoru".

Kuća u kojoj je živeo Alija izgorela je skoro do temelja. Prostorija u kojoj je započeo pozar je cela u gareži i veruje se da je došlo do kratkog spoja na električnim instalacijama. Pretpostavlja se da je to bila spavaća soba u kojoj je on provodio noći.

Vatra se odatle prošilirila na krov i cela leva strana krova se urušila te nije bilo sigurno ulaziti unutra.

Policija još nije utvrdila ko je i zbog čega mu je zapalila kuću.

Ko je Alija Balijagić

Balijagić, registrovani višestruki povratnik u izvršenju krivičnih dela sa elementima nasilja, zbog čega je više od 30 godina proveo na izdržavanju zatvorskih kazni, najpre je iz jedne kuće u Bijelom Polju ukrao dve puške. Najmanje deset dana meštani Sokolca, planinskog sela iznad Tomaševa, zvali su policiju i prijavljivali sumnjivog čoveka koji se sa puškom šeta po šumama, obilazi kuće i meštane i predstavlja se kao lovac.

Balijagić je, prema rečima meštana Sokolca, prvo došao u drugu kuću. Hteo je da uđe, ali su mu vlasnici kuće rekli da ne može. Seo je ispred kuće, tražio je rakiju, ali su mu rekli da je još nisu ispekli. On je potom otišao ka kući Madžgalja.

Dostupne informacije ukazuju na to ga su ga brat i sestra najpre primili u kuću, ali da se on posle vratio, popeo se na blokove iza kuće i u brata i sestru pucao kroz prozor. Najpre je ubio Jovana, a potom i Milenku i to u momentu u kom je nazvala policiju i izgovorila: "Ubio mi je brata".

Na mestu ubistva navodno su pronađeni Balijagićev DNK i otisci prstiju.

Policija je brzo opkolila teren oko sela. Pripadnici specijalnih snaga policije, kao i vojska, ulazili su u sve kuće u selu, ali od Balijagića nije bilo ni traga.

Tokom trajanja istrage ubistva i potrage za Balijagićem, pojavio se i snimak zabeležen dan pre ubistva, na kom se vidi kako Balijagić, sa puškom na ramenu, otvara kapiju i ulazi u dvorište jedne kuće.

Dolazak u Srbiju

Alija Balijagić je 1. novembra prešao na teritoriju Srbije. U jutarnjim satima bio je u selu Ivezići, gde je ušao u kuću meštanke koja živi izolovana od sela, oktužena šumom. Ušao je bez kucanja, se za sto i tražio da mu sipa vode.

Predstavio se kao lovac, tražio da mu sipa i rakiju i, nakon što je popio tri, izašao je iz kuće.

Meštanka Lucija Ć. pretpostavila je da bi to mogao da bude begunac iz Crne Gore i iz straha da će da se vrati i da je ubije, satima nije smela da prijavi da je bio u njenoj kući.

Istog dana, Balijagić je iz Ivezića prepešačio kroz nepristupačan teren do sela Brajkovac, i oko podne tamo razgovarao sa meštaninom. Sreli su se kod štale meštanina sa kojim je razgovarao Telegraf.rs. Čovek je krenuo u šetnju i čuo da se neko kreće šumom. Kada je upitao ko je, Balijagić je izašao i rekao da je lovac.

Naslonio je pušku na štalu meštanina i ponudio ga rakijom. Kako je ispričao muškarac, prepoznao je Balijagića, razmišljao je da li da pokuša da mu otme pušku, ali se uplašio da Balijagić možda ima i nož i nije to uradio. Popili su rakiju i Balijagić je rekao da ide prema Ivezićima. Uplašeni meštanin nije se usudio da ga prati.

Nakon toga srpska policija, žandarmerija i Specijalna antiteroristička jedinica upućeni su u sela u planinama iznad Brodareva. Teren tu pretražili peške, ali i teretnim vozilima, helikopterima i dronovima sa termovizijskim kamerama, ali bez rezultata.

Uhapšen je u selu kod Priboja.

Iskaz koji je brat ubijenih dao nakon zločina kakav se ne pamti

- Brat i sestra su gledali televiziju. Ubica je primakao blokove i kroz prozor upucao brata, koji je ležao na ugaonoj. Prema informacijama koje smo dobili, Jovan je ostao na mestu mrtav. Milenka je ili bila u drugoj sobi ili se sklonila kad je zapucalo, a kad se ponovo pojavila, jedan metak ju je pogodio u šaku, a od drugog je stradala. Ubica se nije zaustavljao. Prozori su polupani, čaure svuda okolo. Verujte mi, krvi je bilo i na plafonu. Milenka je uspela da pozove policiju i ti ljudi su nam rekli da su čuli da kaže "ubi mi brata", a da su potom čuli dva pucnja i da je onda nastao muk“, rekao je Velibor Madžgalj.

On je ima brojne zamerke na postupanje policije u Crnoj Gori.

- Obavili su uviđaj, bio sam tu, na licu mjesta. Niko nas ništa nije pitao, da vidimo da li nešto nedostaje ili da nam daju kopiju zapisnika. Tek prije dva dana, kad je moj sinovac otišao da završava papire, u policiji su mu kazali da u zapisniku piše da su izuzeta dva mobilna telefona. A mi smo imali četiri, tako da dva telefona nema nigde. To znači da ih je ubica odneo. Da su nam te noći kazali da su pronašli samo dva telefona, mi bismo im rekli da ih je bilo četiri, i mogli su da tragaju za njim putem tih signala. Ovako je ta šansa propala- objašnjava Madžgalj.

Kad su se vratili u kuću nakon uviđaja, kako ističe, videli su da još ponešto nedostaje.

- Nije bilo par stotina eura. Bilo je krvi na frižideru, odakle je uzeo nešto sira. Krv je ostala i na mojoj radnoj jakni obješenoj na čiviluku, koju nisu ni odneli na veštačenje, a gde je ubica verovatno tražio novac. Još ponešto nedostaje, kaže Madžgalj.

Ističe da im više u Sokolcu nema života i da će rasprodati stoku i otići iz tog kraja.

- Nakon svega što nam se desilo, ovde nam više nema života. Strašno je sve ovo. Da smo ih izgubili u saobraćaju ili na neki drugi način, i tad bi nam bilo mnogo teško, a ne ovako, da neko dođe u kuću i da ih pobije, dodaje Madžgalj.

Na kraju razgovora kaže da im je ubica kuću zatvorio.

- Mi smo se ovde svi podigli i odrasli. Čuvali smo porodično ognjište, održavali ga. Sada više niko ne može tu da uđe, a kamoli da prespava. Jedva ovih dana izdržavamo. Nema tu ni života ni rada više. Velika je ovo tragedija za našu porodicu, od koje se nikad nećemo oporaviti... zaključio je Madžgalj.

Autor: Jovana Nerić