Često se dešava da kada jednom počnemo da jedemo trešnje, teško je da prestanemo. Trešnje sadrže dijetetska vlakna, celulozu, pektin, organske kiseline (kao što su jabučna, limunska i vinska) i određene proteine i ugljene hidrate.
Međutim, stručnjaci savetuju umerenost jer prekomerna konzumacija može imati laksativan efekat i izazvati loše varenje. Ali, postavlja se pitanje koliko je trešanja previše?
Prednosti trešanja
Njihova crvena boja potiče od antocijana i drugih fenolnih supstanci sa antioksidativnim svojstvima. Pored toga, antocijanini imaju analgetičke i antiinflamatorne efekte, što ih čini korisnim za ublažavanje simptoma artritisa.
Antocijanini i proantocijanidini u trešnjama takođe pomažu u ublažavanju simptoma astme i alergije, stimulišu proizvodnju kolagena i smanjuju upale i grčeve mišića. Ovo je posebno korisno za sportiste koji mogu osetiti olakšanje bola nakon intenzivnih aktivnosti kao što je trčanje.
Trešnje za dijabetičare
Trešnje sadrže levulozu, šećer sa niskim glikemijskim indeksom koji telo polako apsorbuje, što ih čini pogodnim za dijabetičare. Osim što se jedu sveže, višnje su odlične i za pravljenje sokova, sladoleda, voćnih salata i osvežavajućih kolača.
Preporučena dnevna doza
Trebalo bi biti umeren. Preterivanje sa trešnjama može izazvati laksativne efekte i poremećaje u ishrani, a ako ih jedete na poseban način, mogu i da budu otrovne. Zbog toga se preporučuje konzumiranje do 150 grama trešanja dnevni, što je oko 20 trešanja.
