Dejan Pavlović (35) ubijen je pre 22 godine ispred restorana "Savinac" na uglu Bulevara JNA i Krušedolske ulice na Vračaru.
Maskirani napadač je u beogradskog razbojnika i nekadašnjeg vođu zatvorske pobune u "Zabeli", 15. novembra 2002. oko 19.30, ispalio pet metaka iz pištolja sa prigušivačem, od kojih su ga dva pogodila u glavu.
Žrtva, poznata pod nadimkom Pako, ranije je robijala zbog nedozvoljenog držanja oružja, teških krađa i pljački. Smrt ga je stigla neposredno pošto je izašao sa dugogodišnje robije, tokom koje je učestvovao u velikoj zatvorskoj pobuni 2000. godine, a zatim i nonšalantnim išetao na slobodu.
Nasilni protesti za pomilovanje
Beograđanin je zbog razbojništva bio osuđen na tri godine zatvora. Na izdržavanje kazne u Kazneno-popravnom domu "Zabela" došao je 25. maja 1999, u jeku NATO agresije na SR Jugoslaviju, a na slobodu je trebalo da izađe tačno tri godine kasnije.
Dok je izdržavao kaznu, u zatvorima u Srbiji je izbila velika pobuna osuđenika zbog zakona o amnestiji, a za Paka se tvrdilo da je bio jedan od vođa žestokog protesta. Zato je krajem 2000. iz "Zabele" prebačen u smederevski zatvor, koji nije predviđen za izdržavanje dužih kazni već samo za pritvorene koji su pod istragom.
Ovde su osuđenici izdržavali kazne u civilnim odelima, a gotovo u isto vreme u Smederevo je sa njim prebačeno i oko 30 Albanaca iz "Zabele".
Išetao iz zatvorskog kruga
A onda je Pavlović, sa "kolegom" B. T. iz Bele Crkve, pobegao 11. jula 2001. iz Okružnog zatvora u Smederevu, gde je na osnovu ponašanja "zaradio" da po čitav dan, pod nadzorom, bude na svežem vazduhu, u krugu zatvora.
Njih dvojica su, međutim, u zatvorskom krugu iskoristili trenutak nepažnje obezbeđenja i izašli iz zatvora kroz poluotvorenu kapiju deponije za ugalj. Potom su ušli u dvorište Opštinskog suda i kroz prozor jedne kancelarije dospeli do sudskog hodnika. Pavlović je na slobodu iskoračio kroz prozor kancelarije sekretarice predsednika Opštinskog suda.
- Izvinite - rekao je sekretarici, otvorio prozor i iskočio.
Poternica posle potrage
Policija je u potrazi za njim pročešljala priobalje Dunava, autobuska stajališta, železničku stanicu, ugostiteljske objekte, sve izlaze iz Smedereva i okolne šume. Na kraju je za njim raspisana i poternica.
Onda je kobnog 15. novembra Pavlović na Vračaru ušao u uličnu telefonsku govornicu da obavi razgovor.
Ubrzo, došla je Hitna pomoć, a lekari su mogli samo da konstatuju smrt. Ubica nikada nije uhvaćen.
Autor: Marija Radić
